Fitoterapija

Grana farmakologije koja se bavi prirodnim lečenjem - biljem

U svim vremenima i različitim kulturama širom sveta ljudi su koristili biljke kao lekovito sredstvo.
Biljni lekovi su medicinski proizvodi koji sadrže aktivne sastojke biljaka, delova biljaka i biljnog materijala (sokove, smolu, masna ulja, eterična ulja ) ili njihove mešavine, sveže ili prerađene.
Priroda je podarila čoveku bogat svet biljaka, koje on koristi od svog postanja kako za ishranu, tako i za lečenje.
Fitoterapija je prirodna medicina koju omogućavaju biljke, a biljke sadrže važne sastojke za život i zdravlje (koristan efekat - poboljšavaju kvalitet života).
Biljni medikamenti su bezbedni, otklanjaju zdravstvene tegobe i hronična oboljenja, a mnogo manje izazivaju neželjene posledice. Cena im je niža.
Pravilna upotreba je veoma važna i zato je potrebno imati znanje iz farmakognozije, farmakologije, patofiziologije, toksikologije.
Ranije su se koristile samonikle biljke, danas se gaje, te na taj način dobijamo kvalitetno bilje, a samim tim i biljne medikamente izuzetnog kvaliteta, sa definisanim hemijskim sastavom i farmakološkim dejstvom.
Cela biljka je efikasnija nego njene pojedinačno izolovane komponente.
Mešavina biljaka ima veće dejstvo, organizam je u mogućnosti da izabere ono što mu je najpotrebnije.
Biljka sadrži nekoliko aktivnih principa u malim koncentracijama: alkaloide, glikozide, flavonoide, saponine, etarska ulja) i ostale složene supstance, balastne supstance (smole, polisaharidi) koje modeluju i modifikuju efekte svakog principa.
Biljke deluju na više sistema istovremeno, dejstva su usmerena u opštem terapeutskom pravcu, njihova dejstva se međusobno dopunjuju i ispoljavaju zbirni efekat.
Dejstva su često nespecifična (široka).
Biljni preparati pomažu telu da se samo izleči, deluju blago, podstiču i podržavaju sisteme i procese koji su postali deficitarni (istrošeni, usporeni, iskrivljeni) ili preovladavajući (hiperfunkcija).
Usporavaju procese starenja pa su biostimulatori, imaju regenerativno dejstvo na tkiva, dovode do revitalizacije organizma; biljka je u stanju da podstakne životni proces i snagu izvesnog organa time što će njegovim ćelijama pružiti materijal za njegovu posebnu delatnost.
Od biljaka se prave i dijetetski proizvodi koji dopunjuju normalnu ishranu, koji predstavljaju bogat izvor vitamina, minerala i drugih materija koje ispoljavaju hranljivi ili fiziološki efekat. U prometu se nalaze u određenim oblicima kao što su sirupi, kapi, tablete, kapsule, pilule, a uzimaju se kontrolisano kao jedan, dva ili tri obroka dnevno (obrok može biti mala kašika 5ml, čajna kašika 10ml, supena kašika 15ml).
Biljke sadrže aktivne principe koji ispoljavaju udruženo dejstvo, te se na taj način uspostavlja biohemijska ravnoteža u organizmu i uklanja se uzrok bolesti.

Flavonoidi - daju boju plodovima i povrću, jačaju i poboljšavaju vezivno tkivo tako što stimulišu sintezu kolagena i sprečavaju razaranje kolagena, blokiraju produkciju proinflamatornih prostaglandina i leukotrijena, deluju kao antioksidanti jer sprečavaju oštećenje tkiva slobodnim radikalima i lipidnu peroksidaciju, smanjuju rizik da se oboli od infarkta jer deluju kao trombostatici, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola (lipoproteina koji transportuju holesterol do ćelija).

Etarska ulja – složeni biljni proizvodi karakterističnog mirisa, koji se sastoje od isparljivih jedinjenja i dobijaju se iz lista, cveta, stabljike. Imaju antimikrobno dejstvo (koriste se kao dezificijensi i antiseptici), spazmolitično dejstvo (koriste se za opuštanje spazma glatke muskulature organa digestivnog trakta), stimulišu lučenje u digestivnim organima i poboljšavaju varenje hrane, imaju blago sedativno, relaksantno dejstvo (otklanjaju nesanicu), koriste se kao ekspektoransi i diuretici, koriste se i kao iritansi za kožu i sluznicu (povećavaju prokvljenost i smanjuju bol – rubefacijenti).

Heterozidi - (glikozidi) – hemijska jedinjenja nastala vezivanjem šećera za molekul nekog drugog jedinjenja, koriste se kao kardiotonici, laksativi, spazmolitici, antipiretici, diuretici.

Saponini - kompleksna hemijska jedinjenja koja podstiču brže izlečenje rana i smanjuju nivo holesterola u serumu, koriste se kao ekspetoransi, antiinflamatorici, antiedematozna sredstva, služe za lečenje oštećene sluznice i poremećaja venske i rektalne cirkulacije.

Hlorofil - ta biljna krv je po svojoj molekularnoj građi slična ljudskoj krvi. Razlika je u tome što hlorofil sadrži atomsko jezgro magnezijuma, a hemoglobin atomsko jezgro gvožđa.
Hlorofil i belančevine daju hemoglobin od koga se sastoji 75% naših ćelija. Zdrava krv i krvna slika su u direktnoj vezi sa zelenom biljnom hranom.

Alkaloidi - hemijski stabilna bazna organska jedinjenja heterociklične strukture, biljnog porekla i različitog fiziološkog dejstva, deluju na centralni nervni sistem depresivno ili stimulativno, imaju citotoksično, antibakterijsko i antiaritmijsko dejstvo.

Tanini – polifenolska jedinjenja rasprostranjena u biljnom svetu, vezuju određene minerale i smanjuju njihovu apsorpciju, imaju adstrigentno i antimikrobno dejstvo, koriste se kao antidijareici, antiinflamatorici za sluznice usta, grla, digestivnog trakta, vagine, kao antidoti kod trovanja teškim metalima i alkaloidima, za lečenje manjih oštećenja kože, opekotina i površinskih krvavljenja, smanjuju gubitak vlage, sprečavaju infekcije, utiču na bržu regeneraciju tkiva, inhibiraju nastajanje masnih depoa kod celulita, koriste se za lečenje gojaznosti, imaju antioksidantno i antivirusno dejstvo.

Terpeni - biljne supstance lipidne prirode, nalaze se u etarskim uljima, biljnim smolama; poznati su monoterpeni, diterpeni, seskviterpeni. Deluju kao antimikobni agensi triterpeni, stomahici, hipolipidemici, holagozi, antiulkusna sredstva, antioksidansi i antivirusi.