Šta Prim. mr ph Živadinović piše...

O koži
Sastav kože

Kod ljudi koža iznosi 5-9% telesne mase. Koža se definiše kao spoljašnji omotač, a na spoljnim otvorima prelazi u sluzokožu.
Sastav: ima dva osnovna sloja, prvi je pokožica ili epidermis, i krzno, korijum. Ispod njih je subkutis.
Epidermis je pločast slojevit epitel. U njemu su prisutne belančevine, keratin, pigment, melanin i nizak procenat vode, 7-12%. Keratociti stvaraju keratin, neprestano se dele i potiskuju ćelije iznad sebe. Keratociti i melanociti, ćelije koje stvaraju melanin, smeštene su u bazalnom delu epiderma, blizu krzna. Epidermis reaguje na iritacije (inflamacija, trauma, metabolički poremećaji), pa dolazi do ubrzane deobe keratocita i melanocita i deponovanja melanina. Ovo se manifestuje kao perutanje i tamna boja kože. Ćelije iz gornjeg dela epidermisa sprečavaju gubitak vode i sprečavaju difuziju kroz kožu, kao i prodor mikroorganizama. Iznad keratocita i melanocita nalaze se Langenhansove ćelije, koje prenose (fagocituju), antigen do odgovarajućih limfnih čvorova koji su smešteni dublje u krznu.
Krzno: njegova osnovna funkcija je da podupire i ishranjuje epidermis. U njegov sastav ulaze: žlezde, dlake s mišićima podizačima dlake, nervi, krvni i limfni sudovi. Vode sadrži 60-70%. Osnovna supstanca je izgrađena od mukopolisaharda, a ona dozvoljava prelazak elektrolita i hranljivih supstanci, a delimično i ćelija, od krvnih sudova do epidermisa. Ovde se stvaraju kolagena vlakna u specijalnim ćelijama.
Potkožno tkivo, subkutis, uglavnom je masno tkivo u kome se nalaze krvni sudovi i nervi.
Lojne žlezde: postavljene su u površnskim delovima krzna, a najviše ih ima na prelazu kože u sluzokožu. Na funkciju ovih žlezda utiču hormoni. Žlezde postaju potpuno funkcionalne tek u pubertetu. Muški hormon testosteron prouzrokuje hiperfunkcije lojne žlezde, a estrogen dovodi do njene smanjene funkcije. Njihov sekret sebum sadrži holesterol, njegove estre, vosak, masne kiseline, i on kožu čini mekom, formirajući površnu emulziju preko rožastog sloja i dlake. Ovo je od velike važnosti za vlažnost kože, a ima i antibakterijski efekat.
Znojne žlezde su postavljene duboko u krznu, njihov izvodni kanal se uliva u folikul dlake, nešto iznad ušća kanala lojne žlezde. Njihovo lučenje odvija se pod uticajem hormona i nervnih nadražaja. Sadržaj je beličast i bez mirisa, a tek na koži pod dejstvom bakterija dobija miris. Deo epidermisa koji je uvrnut do potkožnog tkiva i oblaže dlaku naziva se folikul dlake ili dlačni folikul.
Dlaka živi 2-4 godina, a trepavica 3-4 meseca, kada ispadaju i zamenjuju se novim. Koža ima receptore za dodir i pritisak, bol i svrab, toplo i hladno. Reakcija kože je slabo kisela.
Hormoni na koži deluju na epidermis i na dermis. Debljina epidermisa se smanjuje pod dejstvom estrogena, a raste pod dejstvom muškog hormona. Estrogen uz pomoć progesterona povećava pigmentaciju kože.
Krzno - estrogen smanjuje produkciju loja, a androgen izaziva produkciju loja i hormon nadbubrega potpomaže produkciju loja. Tiroksin stimuliše rast dlaka.
Usled poremećaja lojnih žlezda dolazi do zapušenja pora, otvora koji je na folikulu dlake, i javljaju se akne. Pod destvom kiseonika sebum pocrni i javlja se miteser. Spoljni čep je sastavljen od sebuma, mrtvih ćelija, koje mogu da napadnu bakterije, pa nastanu gnojna zapaljenja, bubuljice. Postoje bubuljice koje nisu povezane s aknama i imaju beličast vrh i to je gnojno zapaljenje kože.
Imunitet može biti specifičan i nespecifičan.
Specifičan imunitet podrazumeva strogo određen agens antigen. Nespecifična odbrana je urođena i nije usmerena prema određenom infektu. Nespecifična odbrana kože zasniva se na delovanju pojedinih sastojaka seruma i tkivnih tečnosti, kao i ćelija koje imaju sposobnost fagocitoze (limfociti i granulociti).
U dermalnoj strumi imunološka reakcija odvija se u dubljim slojevima.
Langenhansove ćelije prenose antigen do limfnih čvorova, gde se reakcija odvija.